|
Mojimir Èačija Kol'ko si nam puta prišla priko žulja
Svaku kaplju znoja vratiš kapljom vina
Svaka ti je stopa kamenu oteta
Zemljo dida moga Raspukla od suše žedna kora vapi
Vitar, grom, nevera kišu ti donese
Pa onda zavonja arjon od radosti
Zemljo ćaće moga Ka život si teška i isto te volin
Virovati moram, uvik više vratiš
I dok s tobon mogu ne dan drači na te
Zemljo sina moga Ka dite bi doša s konistron u ruci
A sad svaka zora u tebi mi sviće
Starcu ćeš pružit ono malo lada
Zemljo dida moga, zemljo ćaće, zemljo sina
Zemljo moja
|
