Branko Starc

Kraj ðardina nikon na putu
Nika je sam u svome kutu,
Ko ga vidi mora ga uzest
Ali on će ipak opet izrest.

U našen mistu ima jedan cvit,
Iz njeg bi tila rosnu kaplju pit.
U našen mistu ima jedan cvit
I ja bi tila tako lipa bit.

Svon je tamon zavila ga noć
Drži ga još kada neće proć
A kad sunce jutron krene
Sjat će njemu da ne vene.