Sa bevandon i mrvon kruva u poje znalo se ići,
Kad se brudet ritko kuva, a o mesu niti rići
Malo je život nan tija u to vrime lipog dati,
Zato nan je taraš bija cukar ili ðelati.

Više gladni nego siti, očima puno se ilo
Tarašili ka terniti grozje crno, grozje bilo.

Bižalo se na sve strane, boson nogon priko drača
Šta će biti kada svane i za taraš dozna ćaća
To je bila naša mladost, zelena ka lišće lozja
Tuði trudi, naša radost ukradena zrnom grozja.

Malo je život nan tija u to vrime lipog dati,
Zato nan je taraš bija cukar ili ðelati.

Priko zida, priko stina za gušte svako je plaka
Dopala bi kako kome oli škurja oko šaka