Do njega se stiže poslin duga puta
Kad se nema nigdi više poć.
Njega se drži ka materina skuta
Kad vitar nosi kad je teška noć.

On je kakav je, u brdu je klesan
Njegove skale vode me do dna
U njemu sam drugi, onaj pravi jesan
Osuðen da živin od pisme i sna
                  
To je grad šta grube riči ne uzme za zlo
On se svojon dicon diči, Šibenik je to
On sudbinu ne zaziva, a ne miri se s njon
Svoju dušu taj ne skriva, Šibenik je to

Na njega se misli kada tonu laðe
Kad te drži neka stara bol
Ne nudi puno al uvik ti naðe
Ponistru ka moru, posteju i stol