Krešimir Magdić - Jakša Fiamengo

Di smo bili, ca smo bili, vej se nikur ne spominje
Potenila stina Viško, izilo je more sinje
Di smo bili, ca smo bili, vej se nikur ne spominje
I ol svega je ostalo somu more sinje

Naresla je tutuvica i kupina sve pokrila
Profundala se je riva, ni Komiže di je bila
Portili su naši stori, ku pul greba, ku pul kraja
S teraferme gledot škoje ne pjažo nos, ni kuraja

O ložjo su još ostali trinkuni i suhi hrebi
Privolile se gomile, zjanuli u nebo grebi
Lug je posul naše joci, zatapjala naša tvica
Sve je, muj Mikula sveti, sve priresla tutuvica

Di smo bili, ca smo bili, vej se nikur ne spominje
Potenila stina Viško, izilo je more sinje