Ivo Mikuličin  Mladen Bjažić

Moja mati je bila puno sritna žena
Nikad muž nije na nju vika
Ni mu je tribala gaće prati
Ni mu je tribala ni kuhati
A mogla ga je uvik sniti
U praznoj postelji, zimi i liti

Moja mati je slala pisma priko mora
A ja sam pisala: "Dragi čačo"
Èoviku kojega nisam čula
Koji me nije ni vidija
A mogla ga je uvik sniti
U praznoj postelji, zimi i liti

Moja mati je bila tako sritna žena
Da mi sada dojdu suze
Kada se njezine sitin sriće
Mogla bi ka' da san opet dite
Èekati oca da se vrati
U njenom krilu još plakati