Vlatko Škurla

Na žujima od motike, mašura, mašklina
Izrasla je jubav moja, moja didovina
Bog jon dao svu lipotu, obojio more
Od brnistre i lavande u najlipše boje
Maslina i loza rasplele jon grane
A gomile tvrdi' stina zagrlile strane

U meni je od roðenja more plavo, kamen sivi
Di od truda svojih ruku vično ovi svit moj živi
Uvik nosit ću u duši sva ta tvoja škrta poja
Krunicu ću molit za te Dalmacijo, didovino moja

Kroz stotine godišća za oca i sina
Najdraža je uvik bila svoja didovina
Bog jon dao svu lipotu, obojio more
Od brnistre i lavande u najlipše boje