Ante Barbača

Pusta je riva u te kasne ure,
Spavaju kale u svom noćnom miru,
Po škurin voltin parovi se žure,
Tek misec stari gradon je u ðiru.
Još samo Frane dežura pod smrikon,
Pušta je opol i crno ka' misna.
Pronija se glas, prozvali ga likon,
Grla se kvase kako iðe pisma.

Iz toverne pisma zvoni,
Pomalo je sjetna, duga,
Nekada je bila radost,
A sada je samo tuga

Artišti težaci i pokoji fakin,
Uz lumacu bumbu, ka' mukti se dava,
Priliju se strofe tenorima lakin,
Šoto voće, tiše, fini svit već spava.
I prije neg' zadnja utrne se svića
Laku noć reć' triba, tako je to vikon,
U novome danu boja biće srića,
A navečer jope' vid´mo se pod smrikon.