Luka Gauta - Ive Brkić - Tomislav Košta

Nema više našeg broda, potopi se u oluji,
Mrak ispunja tuga k´o da, blago jugo podno struji.
Tek uzdahne neka grana, pored naše stare kale,
Oplakujući radne duše i njihove brode male.

U starome vinogradu, još se bori suha loza,
A u njemu još jedino lozu brsti strana koza.
Masliniku iznad mora, korov krade škrto poje,
Maslini se suši kora, ima judi, nema voje.